Prijeđi na sadržaj

Ionski radijus

Izvor: Wikipedija

Ionski radijus je polumjer aniona i kationa u kristalnoj rešetki ionskog spoja, na osnovi pretpostavke da su ioni sfernog oblika određene veličine. Udaljenost između jezgara susjednih iona u kristalnoj rešetki određuje se difrakcijom x-zraka. Razmatranjem efekta zasjenjenja vanjskih elektrona unutarnjim moguće je odrediti vrijednosti ionskih polumjera pojedinih iona.

Prilikom prijelaza neutralnog atoma u ion dolazi do promjene u njegovoj veličini Kad nastaje anion, naboj jezgre ostaje isti te međusobno odbijanje elektrona mora rasti, širi se elektronski oblak i polumjer raste.

Kad nastaje kation uklanjanje elektrona smanjuje njihovo međusobno odbijanje doći će do stiskanja elektronskog oblaka i smanjivanja polumjera.

Tablica ionskih radijusa za neke elemente u pm

Redni broj Naziv elementa Kemijski simbol Naboj, ls = niski spin, hs= visoki spin
−3 −2 −1 +1 +2 +3 +4 +5 +6 +7 +8
3 Litij Li 76
4 Berilij Be 45
5 Bor B 27
6 Ugljik C 16
7 Dušik N 146 16 13
8 Kisik O 140
9 Fluor F 133 8
11 Natrij Na 102
12 Magnezij Mg 72
13 Aluminij Al 53,5
14 Silicij Si 40
15 Fosfor P 44 38
16 Sumpor S 184 37 29
17 Klor Cl 181 12 27
19 Kalij K 138
20 Kalcij Ca 100
21 Skandij Sc 74,5
22 Titanij Ti 86 67 60,5
23 Vanadij V 79 64 58 54
24 Krom Cr 73ls 80hs 61,5 55 49 44
25 Mangan Mn 67 58ls 64,5hs 53 33 25,5 46
26 Željezo Fe 61ls 78hs 55ls 64,5hs 58,5 25
27 Kobalt Co 65ls 74,5hs 54,5ls 61hs 53
28 Nikal Ni 69 56ls 60hs 48ls
29 Bakar Cu 77 73 54ls
30 Cink Zn 74
31 Galij Ga 62
32 Germanij Ge 73 53
33 Arsen As 58 46
34 Selenij Se 198 50 42
35 Brom Br 196 59 31 39
37 Rubidij Rb 152
38 Stroncij Sr 118
39 Itrij Y 90
40 Cirkonij Zr 72
41 Niobij Nb 72 68 64
42 Molibden Mo 69 65 61 59
43 Tehnecij Tc 64,5 60 56
44 Rutenij Ru 68 62 56,5 38 36
45 Rodij Rh 66,5 60 55
46 Paladij Pd 59 86 76 61,5
47 Srebro Ag 115 94 75
48 Kadmij Cd 95
49 Indij In 80
50 Kositar Sn 112
51 Antimon Sb 76 60
52 Telur Te 221 97 56
53 Jod I 220 95 53
54 Ksenon Xe 48
55 Cezij Cs 167
56 Barij Ba 135
57 Lantan La 103,2
58 Cerij Ce 102 87
59 Praseodimij Pr 99 85
60 Neodimij Nd 129 98,3
61 Prometij Pm 97
62 Samarij Sm 122 95,8
63 Europij Eu 117 94,7
64 Gadolinij Gd 93,8
65 Terbij Tb 92,3 76
66 Disprozij Dy 107 91,2
67 Holmij Ho 90,1
68 Erbij Er 89
69 Tulij Tm 103 88
70 Iterbij Yb 102 86,8
71 Lutecij Lu 86,1
72 Hafnij Hf 71
73 Tantal Ta 72 68 64
74 Volfram W 66 62 60
75 Renij Re 63 58 55 53
76 Osmij Os 63 57,5 54,5 52,5 39
77 Iridij Ir 68 62,5 57
78 Platina Pt 86 62,5 57
79 Zlato Au 137 85 57
80 Živa Hg 119 102
81 Talij Tl 150 88,5
82 Olovo Pb 119 77,5
83 Bizmut Bi 103 76
84 Polonij Po 94 67
85 Astat At 62
87 Francij Fr 180
88 Radij Ra 148
89 Aktinij Ac 112
90 Torij Th 94
91 Protaktinij Pa 104 90 78
92 Uranij U 102,5 89 78 73
93 Neptunij Np 110 101 87 75 72 71
94 Plutonij Pu 100 86 74 71
95 Americij Am 126 97,5 85
96 Kurij Cm 97 85
97 Berkelij Bk 96 83
98 Kalifornij Cf 95 82,1


Literatura

[uredi | uredi kôd]
  • Ivan Filipović, Stjepan Lipanović: Opća i anorganska kemija, Školska knjiga, Zagreb, 1995.